Institut za javno zdravlje Vojvodine

04/06/2026

Tokom letnjih meseci visoke temperature pogoduju bržem razmnožavanju mikroorganizama u hrani, što povećava rizik od nastanka trovanja i crevnih infekcija. O tome koliko je važno pravilno čuvati i pripremati namirnice tokom leta, kao i koje mere mogu pomoći u očuvanju zdravstvene bezbednosti hrane, govorila je naša Asis. mr sci. med. Dragana Balać, specijalista higijene

S porastom temperature tokom letnjeg perioda raste opasnost od kvar...

01/06/2026

Svetski dan bez duvanskog dima – 31. maj

Povodom obeležavanja Svetskog dana bez duvanskog dima, Centar za promociju zdravlja Instituta za javno zdravlje Vojvodine realizovao je 31. maja javnu zdravstveno-promotivnu manifestaciju u Tržnom centru „Big“, u saradnji sa Preventivnom službom, Savetovalištem za mlade i Službom za stomatološku zdravstvenu zaštitu Doma zdravlja „Novi Sad“.

Tokom akcije, građani su imali priliku da dobiju stručne informacije o štetnim posledicama upotrebe duvana i izloženosti duvanskom dimu po zdravlje, kao i savete o značaju prestanka pušenja i usvajanja zdravih životnih navika. Zainteresovanim posetiocima deljen je edukativni zdravstveno-vaspitni materijal, dok je merenjem koncentracije ugljen-monoksida u izdahnutom vazduhu omogućen uvid u neposredne efekte pušenja na organizam.

Ovom aktivnošću još jednom je ukazano na značaj prevencije i očuvanja zdravlja, kao i na potrebu stvaranja okruženja bez duvanskog dima za dobrobit pojedinaca i zajednice.

01/06/2026

Svetski dan borbe protiv poremećaja u ishrani (World Eating Disorders Action Day) „Poremećaji u ishrani su ozbiljan, ali rešiv problem. Nisi sam!“ 2. jun 2026. godine

Svetski dan borbe protiv poremećaja u ishrani (World Eating Disorders Action Day) obeležava se 2. juna, kako bi se unapredilo razumevanje ovog zdravstvenog problema. Tema ovogodišnje kampanje: “Poremećaji u ishrani su ozbiljan, ali rešiv problem. Nisi sam!”, ističe da je oporavak realan i moguć ukazujući na potrebu da zdravstveni sistemi i zajednice obezbede dostupne i kvalitetne usluge za osobe koje se suočavaju sa poremećajima u ishrani.

Poremećaji u ishrani su složene bio-psiho-socijalne bolesti koje mogu imati ozbiljne posledice po fizičko i mentalno zdravlje, socijalne odnose i kvalitet života. To nisu hirovi, faze ili izbori stila života. Najčešći poremećaji u ishrani su anoreksija nervoza, bulimija nervoza i poremećaj prejedanja. Ostali poremećaji ishrane uključuju: izbegavajući restriktivni poremećaj unosa hrane, sindrom ruminacije (ponavljana, nenamerna regurgitacija - vraćanje hrane), pika sindrom (konzumacija neprehrambenih proizvoda).

Osobe koje se suočavaju sa poremećajem/ima u ishrani često postaju opsednute hranom, izgledom tela i/ili telesnom masom. Ovi poremećaji mogu biti opasni po život ako se ne prepoznaju i ne leče na odgovarajući način. Što je raniji početak lečenja, to je veća verovatnoća potpunog oporavka.

Važne činjenice o problemu poremećaja u ishrani:

14 milionaljudi širom sveta ima neki od oblika poremećaja u ishrani (Svetska zdravstvena organizacija)
75% obolelih nikada ne zatraži profesionalnu pomoć
Rizik od smrtnog ishoda kod osoba obolelih od anoreksije nervoze višestruko je veći u odnosu na opštu populaciju
3,3 milionagodina zdravog života izgubljene su globalno svake godine zbog poremećaja u ishrani
Osobe sa povećanom telesnom masom mogu biti pod većim rizikom za razvoj poremećaja u ishrani, delom zbog stigmatizacije i pritiska vezanog za izgled tela
Kod muškaraca i starijih osoba poremećaji u ishrani značajno se ređe prepoznaju i dijagnostikuju
Faktori rizika za nastanak poremećaja u ishrani

Biološki faktori
– Blisko srodstvo s osobom koja ima poremećaj u ishrani

– Blisko srodstvo s osobom koja boluje od depresije, anksioznosti ili je zavisnik od psihoaktivnih supstanci

– Ranija primena restriktivnih dijeta ili drugih metoda za kontrolu telesne mase

– Diabetes mellitus tip 1

Psihološki
– Perfekcionizam

– Nezadovoljstvo vlastitim izgledom tela

– Prisustvo anksioznog poremećaja

– Rigidan obrazac ponašanja

Socijalni:
– Stigmatizacija osoba sa prekomernom telesnom masom

– Podsmevanje i zlostavljanje

– Prihvatanje društvenog stava o “idealnom izgledu tela”

– Ograničeni socijalni kontakti

- Transgeneracijska trauma – prenošenje emocionalno teških iskustava i obrazaca ponašanja kroz generacije

Upozoravajući znakovi poremećaja u ishrani

– Zaokupljenost telesnom masom, hranom, kalorijama, redukcionom dijetom i/ili izgledom tela

– Pojava abnormalnih, ekstremnih, ritualnih ili skrivenih navika ishrane

– Povlačenje od uobičajenih aktivnosti i formi druženja

– Dokazi o prejedanju, kao što je nestanak velike količine hrane

–Dokazi o ponašanju „čišćenja“, uključujući česte odlaske u kupatilo nakon obroka, samoizazvano povraćanje, produženi periodi gladovanja ili korišćenja laksativa, tableta za mršavljenje ili zloupotrebe diuretika

– Kompulzivno ili preterano vežbanje

– Promena boje ili pojava mrlja na zubima (zbog samoizazvanog povraćanja)

– Osećaj izolovanosti, depresije, teskobe ili razdražljivosti

Vrste poremećaja u ishrani

Anoreksija nervoza

Odlikuje se prvenstveno samoizgladnjivanjem i preteranim gubitkom telesne mase.

Simptomi su:

– Neadekvatan unos hrane koji dovodi do značajnog gubitka telesne mase

– Intenzivan strah od debljanja, opsednutost telesnom masom i uporna primena obrazaca ponašanja usmerenih ka sprečavanju dobijanja kilograma

– Poremećaj slike o vlastitom telu

– Poricanje ozbiljnosti male telesne mase

Zdravstvene posledice uključuju: gubitak mišića, osteoporozu, pojava finih, paperjastih dlačica po telu (lanugo), hormonalni nesklad, zastoj rada srca itd.

Bulimija nervoza

Karakteristično za ovaj poremećaj u ishrani je ciklus prejedanja praćenog kompenzacijskim ponašanjem, kao što je samoizazvano povraćanje, u pokušaju da se anuliraju učinci prejedanja.

Simptomi su:

– Redovno uzimanje velikih količina hrane propraćeno osećajem gubitka kontrole nad ponašanjem pri jedenju

– Korišćenje neprikladnih kompenzacijskih ponašanja kao što je povraćanje, zloupotreba laksativa ili diuretika, gladovanje i/ili opsesivno ili kompulzivno vežbanje

– Ekstremna zabrinutost oko telesne mase i izgleda tela

Zdravstvene posledice mogu biti karijes, perforacija jednjaka, perforacija želuca, pankreatitis, zastoj rada srca i sl.

Drugi specifični poremećaji ishrane

U druge poremećaje ishrane koji mogu uzrokovati poremećaje zdravlja, ali pri tom ne ispunjavaju kriterije za druge poremećaje u ishrani, spadaju:

– Atipična anoreksija nervoza kod koje telesna masa nije značajno niska

– Bulimija nervoza s ređim epizodama ponašanja koje odlikuje bulimiju

– Poremećaj prejedanja s ređim karakterističnim ponašanjem

– Pročišćavanje bez prejedanja

– Sindrom noćnog prejedanja.

Lečenje poremećaja u ishrani

Najefikasnije lečenje uključuje neki oblik psihoterapije ili savetovanja, zajedno s pažljivim tretmanom zdravstvenih problema i navika u ishrani. Lečenje treba da bude prilagođeno individualnim potrebama osobe tretirajući simptome poremećaja ishrane i obuhvatajući delovanje psiholoških, bioloških, nutritivnih, socijalnih i kulturnih uzroka koji ili održavaju ili doprinose poremećaju.

Rana dijagnoza i intervencija značajno ubrzavaju oporavak.

Oporavak od poremećaja u ishrani

Oporavak od poremećaja ishrane, ponovo učenje pravilnih navika u ishrani i veština suočavanja s tim problemom može potrajati dugo i često zahteva veliku podršku stručnjaka, prijatelja i porodice.

Identifikovana su tri široka područja oporavka:

Fizički oporavak – uključuje normalizaciju fizičkih učinaka poremećaja ishrane, uključujući vraćanje telesne mase na odgovarajući nivo za pojedinca, normalizaciju nivoa elektrolita i hormona i sl., u čemu je značajna uloga lekara i kvalifikovanog nutricioniste.
Promena ponašanja – ovaj aspekt oporavka znači prestanak ili značajno smanjenje restrikcije hrane, preteranog vežbanja, „čišćenja“ i/ili prejedanja
Psihički oporavak– predstavlja područje oporavka koje je možda najteže definisati, a usmeren je ka rešavanju kognitivnih i emocionalnih aspekata poremećaja ishrane, kao što je odnos prema vlastitoj slici tela, perfekcionizam i pravila vezana za vrstu namirnica, način ishrane i odnos prema telesnoj masi. Potrebno je tretirati propratna stanja kao što su poremećaji raspoloženja, depresija i anksioznost, kako bi se održao trajan oporavak.


Aktivni sistem podrške često igra ključnu ulogu u oporavku. Roditeljska podrška deci da ustraju u terapiji, konzumiraju redovne obroke i koriste usvojene nove veštine suočavanja s poremećajem u ishrani, izuzetno je značajna. Partneri, porodica i prijatelji imaju važnu ulogu u pružanju podrške i usvajanju zdravijih životnih navika. Za osobe s dugotrajnim poremećajima ishrane, uobičajeni sistemi socijalne podrške često vremenom slabe, jer prijatelji i porodica često u tome „izgaraju“.

Poremećaji u ishrani mogu pogoditi osobe svih uzrasta i polova. Pravovremeno prepoznavanje simptoma, podrška porodice i stručna pomoć ključni su za uspešan oporavak. Razgovor o ovim problemima, bez stigme, predstavlja važan korak ka očuvanju mentalnog i fizičkog zdravlja.

U Savetovalište za pravilnu ishranu Instituta za javno zdravlje Vojvodine možete doći na dva načina:

preko up**a od izabranog lekara opšte medicine ili medicine rada. U odnosu na potrebu dolazaka na kontrole, za svaki dolazak je potreban uput od izabranog lekara.
bez up**a, uz plaćanje - prvi pregled se naplaćuje 1000 dinara, kontrolni pregled uz tumačenje laboratorijskih nalaza se naplaćuje 600 dinara i antropometrijska merenja se naplaćuju 200 dinara.
Za prvi dolazak bez obzira da li se dolazi na uput ili bez, potrebno je da se urade laboratorijske nalaze nakon 12 sati gladovanja - KKS (kompletna krvna slika), SE (sedimentacija), ŠUK (šećer u krvi), prvi jutarnji urin (prvi mlaz se izbegava - ide u WC šolju i tek nakon toga se urinira u bočicu) i lipidni status ("masnoće" u krvi).

Za sve informacije možete se obratiti na sledeće telefone: 021/ 4897 879 (medicinska sestra) i 021/ 4897 873 (lekar specijalista higijene).

28/05/2026

SVETSKI DAN BEZ DUVANA 2026: “RAZOTKRIVANJE PRIVLAČNOSTI – SUPROTSTAVLJANJE ZAVISNOSTI OD NIKOTINA I DUVANA”

Svetski dan bez duvana obeležava se i ove godine 31. maja, u organizaciji Svetske zdravstvene organizacije (SZO) i drugih značajnih autoriteta u javnom zdravlju širom sveta, kako bi podigli svest o štetnim taktikama duvanske industrije.

Slogan: „Razotkrivanje privlačnosti: suprotstavljanje zavisnosti od nikotina I duvana.”

Kampanja teži da ukaže na načine na koje industrija duvana i nikotina nastavlja da iznova osmišljava i preoblikuje svoje proizvode kako bi privukla novu generaciju korisnika, posebno decu i adolescente, istovremeno izbegavajući strože mere kontrole duvana širom sveta.

Uprkos decenijama napretka u smanjenju upotrebe duvana, taktike duvanske industrije ostaju neumoljive. Kompanije agresivno promovišu nove i rastuće nikotinske proizvode, kao što su elektronske cigarete, nikotinske vrećice i uređaji sa sintetičkim nikotinom – često predstavljeni kao „inovacije“ – kako bi održale zavisnost i pridobile nove korisnike. Ovakve strategije prete da ponište teško stečene rezultate u kontroli duvana i zaštiti javnog zdravlja.

Zabrinjavajući novi podaci otkrivaju razmere problema: najmanje 40 miliona dece uzrasta 13–15 godina širom sveta navodi da trenutno koristi najmanje jedan duvanski proizvod. Od toga, 20 miliona puši cigarete, a 10 miliona koristi bezdimne (oralne/nazalne) duvanske proizvode. Takođe, najmanje 15 miliona adolescenata uzrasta 13–15 godina već koristi elektronske cigarete, a u zemljama za koje postoje podaci, deca u proseku imaju devet p**a veću verovatnoću da koriste elektronske cigarete nego odrasli.

„Mladi su ciljano izloženi ovim proizvodima već samim njihovim dizajnom“, izjavio je Vinajak M. Prasad, rukovodilac Jedinice za kontrolu duvana pri SZO. „Arome, atraktivna pakovanja i obmanjujući marketing koriste se kako bi proizvodi koji izazivaju jaku zavisnost i štete zdravlju izgledali moderno i privlačno. Rezultat je začarani krug zavisnosti koji preti da poništi godine napretka u kontroli duvana.“



Kampanja za 2026. godinu ima za cilj da:

poveća svest o promenljivim strategijama industrije duvana i nikotina, uključujući upotrebu sintetičkog nikotina, nikotinskih soli i analoga radi povećanja potencijala za razvoj zavisnosti, uz predstavljanje proizvoda kao tehnološki naprednih;
zagovara snažnije mere javnih politika za zaštitu mladih kroz zabranu aroma, reklamiranja i promocije (uključujući digitalne i društvene mreže), kao i regulisanje pakovanja i dizajna proizvoda koji povećavaju njihovu privlačnost; i
spreči razvoj zavisnosti i smanji potražnju pružanjem znanja i alata javnosti – posebno mladima – kako bi mogli da se odupru manipulacijama industrije i dobiju pristup podršci za odvikavanje zasnovanoj na dokazima.
Nastavljajući zamah kampanje iz 2025. godine, Svetski dan bez duvana 2026. godine naglašava kontinuiranu posvećenost SZO razotkrivanju taktika industrije i unapređenju politika koje štite mlade ljude i zajednice od zavisnosti od nikotina. Kampanja poziva vlade, partnere i organizacije civilnog društva da ojačaju regulativu, zatvore postojeće praznine u politikama i zaštite buduće generacije od štetnih posledica upotrebe duvanskih i nikotinskih proizvoda.



Ključne činjenice o štetnosti duvanskih proizvoda (2)

Duvan ubija do polovine svojih korisnika koji ne prestanu da ga koriste (3–5).
Duvan svake godine usmrti više od 7 miliona ljudi, uključujući procenjenih 1,6 miliona nepušača izloženih duvanskom dimu iz okruženja (6).
Oko 80% od 1,3 milijarde korisnika duvana u svetu živi u zemljama sa niskim i srednjim prihodima.
U cilju suzbijanja epidemije duvana, države članice Svetske zdravstvene organizacije usvojile su Okvirnu konvenciju SZO o kontroli duvana (OKKD SZO) 2003. godine. Trenutno su 183 države potpisnice ovog sporazuma a među njima i Srbija od 2006. godine.
Mere MPOWER Svetske zdravstvene organizacije usklađene su sa OKKD SZO i pokazalo se da spasavaju živote i smanjuju troškove zdravstvene zaštite
Naziv MPOWER predstavlja akronim sastavljen od početnih slova šest ključnih mera za kontrolu duvana koje je preporučila SZO radi sprovođenja OKKD SZO: Monitor (praćenje upotrebe duvana i politika prevencije), Protect (zaštita ljudi od duvanskog dima), Offer (pružanje pomoći za prestanak pušenja), Warn (upozoravanje na štetnost duvana), Enforce (sprovođenje zabrana reklamiranja, promocije i sponzorisanja duvana) i Raise (povećanje poreza na duvanske proizvode).
Epidemija duvana predstavlja jednu od najvećih pretnji po javno zdravlje sa kojima se svet ikada suočio i odgovorna je za više od 7 miliona smrtnih slučajeva godišnje, kao i za invaliditet i dugotrajnu patnju usled bolesti povezanih sa upotrebom duvana (6).

Svi oblici upotrebe duvana su štetni i ne postoji bezbedan nivo izloženosti duvanu. Pušenje cigareta je najrasprostranjeniji oblik upotrebe duvana u svetu. Ostali duvanski proizvodi uključuju duvan za nargilu, cigare, cigarilose, zagrevane duvanske proizvode, duvan za ručno motanje cigareta, duvan za lulu, bidi cigarete, kreteke i bezdimne duvanske proizvode.

Oko 80% od 1,3 milijarde korisnika duvana širom sveta živi u zemljama sa niskim i srednjim prihodima, gde je teret bolesti i smrtnosti povezanih sa duvanom najveći. Upotreba duvana doprinosi siromaštvu jer usmerava troškove domaćinstva sa osnovnih potreba, kao što su hrana i stanovanje, na duvanske proizvode. Ovakvo ponašanje je teško promeniti zbog snažne zavisnosti koju duvan izaziva.

Ekonomski troškovi upotrebe duvana su veliki i uključuju značajne troškove lečenja bolesti izazvanih duvanom, kao i gubitak ljudskog kapitala usled obolevanja i prevremene smrtnosti povezane sa duvanom.



Upotreba duvanskih proizvoda u svetu i Srbiji među mladima (noviji podaci)



Poznato je da u Srbiji svakodnevno ili povremeno puši oko 1/3 odraslih stanovnika, dok e-cigarete koristi sve veći broj odraslih stanovnika (od 5 do 10%, zavisno od istraživanja i područja).

Prema poslednjem Evropskom školskom istraživanju o upotrebi duvana, alkohola i drugih droga (ESPAD 2024) među adolescentima uzrasta 13-15 godina:

Skoro svaki treći učenik je barem jednom u životu pušio cigarete (u proseku 32%). Najveće stope prevalencije zabeležene su u Mađarskoj (51%) i Slovačkoj (46%), dok su najniže na Islandu (13%) i Malti (16%). U Srbiji 32,5% mladih uzrasta 13-15 godina je probalo cigaretu.
Polne razlike pokazuju nešto veću prevalencu među devojčicama (32% naspram 31% kod dečaka). Ovaj trend je prisutan u više od dve trećine zemalja, sa najvećim razlikama u Rumuniji (47% naspram 36%) i Bugarskoj (46% naspram 36%). Međutim, u nekim zemljama ovaj trend je obrnut, naročito u Gruziji (35% naspram 24%). U Srbiji 31,5% mladića i 33,3% devojaka je probalo cigarete do 15 godina.
Trenutnu upotrebu cigareta, definisanu kao pušenje u poslednjih 30 dana, prijavljuje 18% učenika. Najveća prevalenca zabeležena je u Hrvatskoj i Mađarskoj (32%), dok je najniža na Islandu (4,2%) i u Švedskoj (8,2%). U Srbiji 24,5% mlađih od 15 godina trenutno puši. Trenutno pušenje je češće među devojčicama u više od polovine zemalja ESPAD, s najvećom razlikom u Bugarskoj (34% naspram 25%) i Rumuniji (30% naspram 22%), dok je u Srbiji 25,5% naspram 23,4%. Međutim, obrazac je obrnut u Gruziji (18% naspram 9,5%), gde dečaci češće puše.
Svakodnevno pušenje cigareta prijavljuje 7,9% učenika iz ESPAD uzorka, sa sličnim procentima među polovima. Najveće stope zabeležene su u Bugarskoj i Hrvatskoj (20%), dok je najniža na Islandu (0,8%) a u Srbiji je veća od proseka (13,1%) i ne razlikuje se po polu.
U proseku, 44% učenika u ESPAD zemljama izjavljuje da su barem jednom u životu koristili elektronske cigarete, a nacionalna prevalenca varira od 22% u Portugalu do 57% u Mađarskoj a u Srbiji je 53,7%.


Ključne mere za smanjenje potražnje za duvanom



Praćenje je od ključnog značaja

Kvalitetan nadzor prati obim i karakteristike epidemije duvana i ukazuje na najbolje načine prilagođavanja politika. Gotovo polovina svetske populacije redovno se ispituje o upotrebi duvana kroz nacionalno reprezentativna istraživanja među odraslima i adolescentima.

Pasivno pušenje ubija

Duvanski dim iz okruženja nastaje u restoranima, kancelarijama, domovima i drugim zatvorenim prostorima kada ljudi koriste duvanske proizvode. Ne postoji bezbedan nivo izloženosti duvanskom dimu iz okruženja. Pasivno pušenje izaziva ozbiljne kardiovaskularne i respiratorne bolesti, uključujući koronarnu bolest srca i rak pluća, i svake godine prevremeno usmrti oko 1,6 miliona ljudi.

Više od trećine svetske populacije koja živi u 79 zemalja zaštićeno je sveobuhvatnim nacionalnim zakonima o zabrani pušenja u zatvorenim prostorima.

Korisnicima duvana potrebna je pomoć za prestanak

Među pušačima koji su svesni opasnosti duvana, većina želi da prestane da puši. Savetovanje i medikamentozna terapija mogu više nego udvostručiti šanse za uspešan prestanak upotrebe duvana.

Sveobuhvatne nacionalne usluge za odvikavanje od duvana, uz potpuno ili delimično pokrivanje troškova, dostupne su samo u 31 zemlji, što obuhvata trećinu svetske populacije.

Slikovna zdravstvena upozorenja daju rezultate

Snažne medijske kampanje protiv duvana i slikovna zdravstvena upozorenja sprečavaju decu i druge osetljive grupe da započnu upotrebu duvana i povećavaju broj korisnika koji prestaju da ga koriste.

Danas 62% svetske populacije živi u 110 zemalja koje ispunjavaju standarde najbolje prakse za grafička zdravstvena upozorenja, uključujući velika slikovna upozorenja (50% ili više glavne površine pakovanja), prikazana na nacionalnom jeziku i redovno menjana.

Čak 2,9 milijardi ljudi živi u 36 zemalja koje su tokom poslednje dve godine sprovele najmanje jednu snažnu medijsku kampanju protiv duvana.

Zabrane reklamiranja duvana smanjuju potrošnju

Reklamiranje, promocija i sponzorstva duvanskih proizvoda povećavaju i održavaju upotrebu duvana efikasnim pridobijanjem novih korisnika i obeshrabrivanjem postojećih korisnika da prestanu.

Više od trećine zemalja (68), koje obuhvataju više od četvrtine svetske populacije, uvelo je potpunu zabranu svih oblika reklamiranja, promocije i sponzorisanja duvanskih proizvoda.

Akcize efikasno smanjuju upotrebu duvana

Akcize, kao specifični porezi na duvanske proizvode, predstavljaju najisplativiji način smanjenja upotrebe duvana, posebno među mladima i osobama sa nižim prihodima. Povećanje akciza koje dovede do rasta cena duvana za 10% smanjuje potrošnju duvana za oko 4% u zemljama sa visokim prihodima i oko 5% u zemljama sa niskim i srednjim prihodima.

Ipak, visoki porezi na duvan retko se primenjuju. Samo 41 zemlja, u kojoj živi 12% svetske populacije, uvela je poreze tako da najmanje 75% maloprodajne cene duvanskih proizvoda čini porez.

Nelegalna trgovina duvanskim proizvodima mora biti zaustavljena

Nelegalna trgovina duvanskim proizvodima predstavlja ozbiljan zdravstveni, ekonomski i bezbednosni problem širom sveta. Procenjuje se da je jedan od deset cigareta i drugih duvanskih proizvoda koji se koriste u svetu nelegalan.

Iskustva brojnih zemalja pokazuju da se nelegalna trgovina može uspešno suzbiti čak i kada se povećavaju porezi i cene duvana, što dovodi do većih poreskih prihoda i smanjene upotrebe duvana.

Protokol uz OKKD SZO za eliminaciju nelegalne trgovine duvanskim proizvodima predstavlja ključnu meru na strani ponude za smanjenje upotrebe duvana i njegovih zdravstvenih i ekonomskih posledica.





Novi nikotinski i duvanski proizvodi



Zagrevani duvanski proizvodi



Zagrevani duvanski proizvodi stvaraju aerosol koji sadrži nikotin i toksične hemikalije zagrevanjem duvana ili aktivacijom uređaja koji sadrži duvan. Sadrže nikotin, supstancu koja izaziva jaku zavisnost, dodatke koji nisu duvan i često imaju različite arome.

Uprkos tvrdnjama o „smanjenju rizika“, nema dokaza da su zagrevani duvanski proizvodi manje štetni od konvencionalnih duvanskih proizvoda. Iako se neke toksične supstance nalaze u manjim koncentracijama nego u duvanskom dimu, aerosol zagrevanih proizvoda sadrži druge toksične supstance, ponekad u većim količinama, poput glicidola, piridina, dimetil-trisulfida, acetoina i metilglioksala.

Pored toga, neke toksične supstance prisutne u aerosolima ovih proizvoda ne nalaze se u dimu konvencionalnih cigareta i mogu imati dodatne štetne posledice po zdravlje. Neke od supstanci koje se oslobađaju klasifikovane su kao kancerogene.







Elektronske cigarete

Elektronske cigarete predstavljaju najčešći oblik elektronskih sistema za isporuku nikotina (ENDS) i elektronskih sistema bez nikotina (ENNDS), ali postoje i drugi proizvodi poput elektronskih cigara i elektronskih lula. ENDS sadrže različite količine nikotina i štetnih emisija. Upotreba ovih proizvoda često se naziva „vejping“, ali to ne znači da su bezopasni ili da oslobađaju samo vodenu paru.

Emisije elektronskih cigareta obično sadrže nikotin i druge toksične supstance štetne i za korisnike i za osobe izložene aerosolu iz okruženja. Kod pojedinih proizvoda označenih kao proizvodi bez nikotina utvrđeno je prisustvo nikotina.

Dokazi ukazuju da su ovi proizvodi štetni po zdravlje i da nisu bezbedni. Ipak, još je rano za konačne zaključke o njihovim dugoročnim posledicama. Neka novija istraživanja ukazuju da upotreba elektronskih cigareta može povećati rizik od srčanih i plućnih bolesti. Izloženost nikotinu tokom trudnoće može imati negativne posledice po fetus, dok nikotin, kao supstanca koja izaziva jaku zavisnost, štetno utiče na razvoj mozga.

Poznat je EVALI sindrom i sindrom „kokičastih pluća”. EVALI sindrom (E-cigarette or Va**ng Product Use-Associated Lung Injury) predstavlja ozbiljno oštećenje pluća povezano sa upotrebom elektronskih cigareta i „vejping“ proizvoda. Prvi put je široko prepoznat 2019. godine u SAD, kada je zabeležen veliki broj mladih osoba sa teškim respiratornim simptomima nakon korišćenja elektronskih cigareta, naročito proizvoda koji su sadržali THC i vitamin E acetat. Simptomi mogu biti: kašalj, otežano disanje, bol u grudima, povišena temperatura, mučnina, povraćanje i malaksalost. Kod težih slučajeva može doći do akutne respiratorne insuficijencije i potrebe za intenzivnim lečenjem. Smatra se da EVALI nije jedna jedinstvena bolest, već skup različitih tipova oštećenja pluća izazvanih hemikalijama iz aerosola elektronskih cigareta.

Sindrom „kokičastih pluća“ (popcorn lung) je neformalni naziv za bronhiolitis obliterans, retku i ozbiljnu bolest malih disajnih puteva. Naziv je nastao nakon pojave bolesti kod radnika u fabrikama kokica za mikrotalasnu pećnicu koji su bili izloženi hemikaliji dijacetilu, aromi koja daje ukus putera. Kod ove bolesti dolazi do: zapaljenja i ožiljavanja sitnih bronhija, trajnog suženja disajnih puteva, otežanog protoka vazduha kroz pluća. Simptomi uključuju: hronični kašalj, zviždanje pri disanju, progresivno otežano disanje i umor. Neka punjenja za elektronske cigarete sadrže diacetil ili slične aromatične supstance, zbog čega dugotrajna upotreba određenih proizvoda za „vejping“povećava rizik od razvoja ovog oboljenja.

Oba pojma često se pominju u kontekstu rizika elektronskih cigareta i inhalacije hemikalija koje nisu namenjene za unošenje u pluća.



Nikotinske vrećice

Nikotinske vrećice su unapred pripremljene kesice koje sadrže nikotin i po određenim karakteristikama podsećaju na tradicionalne bezdimne duvanske proizvode, poput snusa – po izgledu, sadržaju nikotina i načinu upotrebe (postavljanjem između usne i desni). Često se promovišu kao „bez duvana“, uz tvrdnje da se mogu koristiti bilo gde, a u nekim zemljama, poput SAD, nazivaju se i „bele vrećice“.



Odgovor Svetske zdravstvene organizacije



Postoji suštinski i nepomirljiv sukob između interesa duvanske industrije i interesa javnozdravstvene politike. Duvanska industrija proizvodi i promoviše proizvod za koji je naučno dokazano da izaziva zavisnost, uzrokuje bolesti i smrt i doprinosi brojnim društvenim problemima, uključujući povećanje siromaštva.

Razmere ljudske i ekonomske tragedije koju izaziva duvan su alarmantne, ali i preventabilne. Duvanska industrija nastoji da prikrije opasnosti svojih proizvoda, ali borba protiv toga se nastavlja.

OKKD SZO predstavlja prekretnicu u unapređenju javnog zdravlja. To je sporazum zasnovan na dokazima koji potvrđuje pravo ljudi na najviši mogući standard zdravlja, pruža pravni okvir za međunarodnu zdravstvenu saradnju i postavlja visoke standarde za primenu mera kontrole duvana. Od stupanja na snagu 2005. godine, WHO FCTC ima 182 potpisnice koje obuhvataju više od 90% svetske populacije.

SZO je 2007. godine predstavila praktičnu i isplativu inicijativu za unapređenje primene mera za smanjenje potražnje iz OKKD SZO, pod nazivom MPOWER.



Šest MPOWER mera su:

Praćenje upotrebe duvana i politika prevencije.
Zaštita ljudi od upotrebe duvana.
Pružanje pomoći za prestanak upotrebe duvana.
Upozoravanje na opasnosti duvana.
Sprovođenje zabrana reklamiranja, promocije i sponzorisanja duvana.
Povećanje poreza na duvan.
SZO prati sprovođenje MPOWER mera od 2007. godine. Više detalja o napretku kontrole duvana na globalnom, regionalnom i nacionalnom nivou dostupno je u seriji izveštaja SZO o globalnoj epidemiji duvana: https://fctc.who.int/resources/publications/m/item/2025-global-progress-report-on-implementation-of-the-who-fctc.



Naša zemlja primenjuje sve grupe mera kontrole duvana ali postoje značajna područja unapređenja, naročito kada su u pitanju:

povećanje akciza na cigarete (više efekata po smanjenje prevalencije pušenja ima ako se sprovodi nenajavljeno; povećanje cene cigareta za 10% smanjuje prevalenciju za 4-8%);
bolja regulacija nikotinskih i nenikotinskih proizvoda za inhaliranje;
razvoj nacionalnih kampanja za prevenciju pušenja u dovoljnom trajanju, sa vidljivošću na nacionalnim frekvencijama medija, za različite ciljne grupe;
uvođenje potpune zaštite stanovništva od izloženosti duvanskom dimu u ugostiteljskim objektima i na otvorenim prostorima za zabavu i rekreaciju (parkovi, plaže i sl);
uvođenje bezličnih pakovanja cigareta (bez robnog znaka);
bolja kontrola zabrane prodaje maloletnicima;
bolja kontrola zabrane pušenja na javnim mestima;
bolja kontrola zabrane oglašavanja duvanskih proizvoda i zabrane promocije i sponzorstava od strane duvanske industrije;
bolje regulisanje zabrane direktnog i indirektnog reklamiranja duvanskih proizvoda na društvenim medijima i zabrane njihove promocije na zabavnim i kulturnim manifestacijama, filmu, pozorištu i sl;
obezbeđenje savetovanja u svim domovima zdravlja i besplatne farmakoterapije za odvikavanje od pušenja;
strateško planiranje mera kontrole duvana u skladu sa OKKD SZO (nepostojanje Strategije kontrole duvana).


Institut za javno zdravlje Vojvodine (IZJZV), povodom Nacionalnog dana bez duvana, 29. maja 2026. godine:

U saradnji sa Domom zdravlja „Novi Sad“, organizuje javnu manifestaciju sa preventivnim pregledima u TC „BIG“ (Sentandrejski put 11), 29. juna, od 10:00 časova.
Promoviše aplikaciju „Ostavi sad“ za pomoć u odvikavanju od pušenja, za Android mobilne telefone, koja se može preuzeti na linku: http://izjzv.org.rs/app/ostavisad/ ili pomoćuQR-kôda (koju je sačinio IZJZV pod pokroviteljstvom Pokrajinskog sekretarijata za zdravstvo APV).


Dodatne informacije, edukativna zdravstveno-vaspitna sredstva i metode:

Brošura „Ostani nepušač”
Agitka „Ostavi sad“
Brošura IZJZS Batut - Označite datum za prestanak pušenja.pdf
Test za procenu stepena zavisnosti od nikotina
Prevencija upotrebe duvana kod dece i mladih
Letak „Kako duvanska i srodne industrije manipulišu mladima“;
Bojanka za decu uzrasta 6-10 godina: „Zdrava deca zdravi ljudi cigareta tu ne smrdi“;
Časopis društva Srbije za borbu protiv raka “Duvan ili zdravlje”
Publikacija „Rak pluća”Drštva Srbije za borbu protiv raka.




Izvori:

1)https://www.who.int/news/item/17-10-2025-world-no-to***co-day-2026--unmasking-the-appeal---countering-nicotine-and-to***co-addiction

2) https://www.who.int/news-room/fact-sheets/detail/to***co

3) Doll R, Peto R, Boreham J, Sutherland I. Mortality in relation to smoking: 50 years' observations on male British doctors. BMJ. 2004 Jun 26;328(7455):1519.

4) Banks, E., Joshy, G., Weber, M.F. et al. To***co smoking and all-cause mortality in a large Australian cohort study: findings from a mature epidemic with current low smoking prevalence. BMC Med 13, 38 (2015).

5) Siddiqi, K., Husain, S., Vidyasagaran, A. et al. Global burden of disease due to smokeless to***co consumption in adults: an updated analysis of data from 127 countries. BMC Med 18, 222 (2020).

6) Global Burden of Disease 2023. [online application]. Seattle: Institute for Health Metrics and Evaluation; 2025 (https:// vizhub.healthdata.org/gbd-compare/).[to be published July 2025]

7) WHO global report on trends in prevalence of to***co use 2000-2030. WHO, Geneva, 2024.