18/09/2026
Zamislite da pešačite 2.700 kilometara iza zaprežnih kola, bosi, kroz pustinje i preko planina, noseći bebu u naručju i da svaki korak pravite kao osoba koja živi u ropstvu.
Takav je bio život Bridžit "Bidi" Mejson, rođene kao robinje 1818. godine. Do 1856. godine iza sebe je imala decenije ugnjetavanja, ali upravo tada će u Los Anđelesu početi da ispisuje istoriju.
Čovek koji je Bidi držao u ropstvu odveo ju je u Kaliforniju, gde ropstvo nije bilo dozvoljeno, ali je odbio da joj prizna slobodu. Tada je Bidi učinila nešto što je u njenom položaju zahtevalo ogromnu hrabrost. Ušla je u sudnicu. Nije znala ni da čita ni da piše, bila je crnkinja suočena sa sistemom koji joj gotovo ni u čemu nije išao u prilog, ali je ipak zatražila slobodu za sebe i svoju decu.
Tvrdila je da je ropstvo u Kaliforniji nezakonito i da ona i njene ćerke imaju pravo da budu slobodne.
Sudija je presudio u njenu korist. Bidi i njene ćerke izašle su iz te sudnice kao slobodne žene.
Ali Bidi se nije zaustavila na slobodi. Postala je medicinska sestra, babica i uspešna poslovna žena.
1866. godine kupila je zemljište u centru Los Anđelesa i postala jedna od prvih tamnoputih žena koje su posedovale nekretnine u tom gradu. Vremenom je stekla značajno bogatstvo i postala jedna od njegovih uspešnijih stanovnica.
Svoje bogatstvo nije čuvala samo za sebe. Pomagala je porodicama kojima je bila potrebna hrana, otvarala vrata svog doma ljudima koji nisu imali gde da žive, podržavala obrazovanje i učestvovala u osnivanju Prve afričke metodističke episkopalne crkve u Los Anđelesu.
Priča Bidi Mejson priča je o hrabrosti, istrajnosti i velikodušnosti. Od života u ropstvu do slobode i uspeha, pokazala je da se prava snaga čoveka ne meri samo onim što je stekao, već i brojem ljudi kojima je pomogao da se podignu.
Izvor fotografije: Wikipedia.
